Trudna si – šta sada?

Saznali ste da ste trudni – šta sada??

• Ginekološki pregled
• Kolposkopski pregled i Papanikolau test (ako nije rađen u poslednjih 6 meseci)
• Vaginalni sekret, za određivanje stepena čistoće vagine
• Po potrebi, cervikalni bris na kulturu
• Laboratorijske pretrage (eritrociti, leukociti, hemoglobin, glikemija, celokupni urin)
• Test opterećenja, trudnicama iz rizične grupe, i onima sa graničnim vrednostima glikemije
• Krvna grupa i Rh factor
• Po preporuci, test na HIV
• Test na Rubellu (za one koje nisu preležale)
• Merenje telesne mase (TM) i arterijskog pritiska (AT)
• Snimci po nedeljama trudnoće, video ultrazvuk

Kada zakazati prvi pregled u trudnoći?

Čim saznate da je Vaš test na trudnoću pozitivan, odmah pozovite svog lekara da zakažete pregled. Dobra prenatalna nega jedan je od najvažnijih koraka za zdravu trudnoću i bebu.

Prvi pregled u trudnoći obično se radi početkom drugog meseca trudnoće, između 6. i 8. nedelje trudnoće.

Kako da se pripremite za prvi pregled u trudnoći?

Kada zakažete prvi pregled u trudnoći, dobro se pripremite kako biste u potpunosti iskoristili odlazak lekaru. Ovi saveti mogu da pomognu:

• Napravite listu Vaših ključnih zdravstvenih činjenica. Lekar će želeti da razgovara o svim detaljima Vaše anamneze. Zato dođite pripremljeni, sa bar nekim osnovama o ličnoj anamnezi: setite se svake prethodne velike bolesti ili operacije, alergija na lekove i da li Vaši bliski srodnici imaju neku istoriju bolesti.
• Setite se istorije mentalnog zdravlja: ​​da li je postojala bilo kakva istorija depresije, anksioznog poremećaja ili drugih poremećaja mentalnog zdravlja.
• Ginekološka istorija: kada ste prvi put dobili menstruaciju, detalji o Vašem ciklusu, da li imate problema sa PMS-om, prethodne ginekološke operacije i da li postoji istorija abnormalnih Papa briseva.
• Porođajna istorija: da li ste imali prethodne trudnoće, da li je bilo nekih komplikacija ili gubitaka ploda u trudnoći, kao i detalji o prethodnim porođajima.
• Potencijalno izlaganje bolesti: da li postoji zarazna bolest kojoj ste možda skoro bili izloženi (recimo, ako ste nedavno putovali u inostranstvo ili radite u zdravstvu).
• Terapije koje trenutno koristite: lekar će želeti da zna koje lekove i u kojim dozama koristite ako imate neku hroničnu bolest.
• Saznajte detalje o zdravstvenim stanjima koja vladaju u Vašoj porodici i porodici vašeg partenra. Koje su to bolesti koje Vaša porodica ima u istoriji – to će pomoći lekaru da ima širu sliku.

Napišite svoja pitanja. Zbog uzbuđenja od prvog pregleda u trudnoći, mnoge buduće majke zaborave da postave goruća pitanja, koja ih interesuju – zato prethodno napravite spisak (i ne zaboravite da ga ponesete sa sobom na pregled).

Šta možete očekivati od prvog pregleda u trudnoći?

Lekari, takođe, imaju svoje spiskove obaveza za prvi prenatalni pregled. Evo šta možete očekivati:

Prvi pregled može uključivati opšti zdravstveni pregled (proveru Vašeg srca, pluća, grudi i abdomena); merenje krvnog pritiska, što će biti korisno za svaki naredni pregled. Zatim će lekar meriti Vašu visinu i težinu; proveriće izgled vena i oteklina kao osnov za buduće posete; uradiće karlični pregled, kao i procenu veličine i oblik materice.

Dobićete potvrdu da ste trudni. Čak i ako ste dobili pozitivan rezultat na kućnom testu trudnoće, Vaš lekar može zatražiti test urina i uraditi krvni test kako bi proverio nivo BetaCG-a.

Proći ćete niz drugih testova. Neki testovi su rutinski kod svake trudnice, a za neke će lekar po proceni tražiti da se urade dodatne analize, ako je to neophodno.

Najčešći testovi pri prvoj trudničkoj poseti lekaru uključuju:

– Test urina. Vaš urin se može proveriti na protein, glukozu (šećer), bela krvna zrnca, krv i bakterije.

– Nalaz krvi. Uzorak vaše krvi upotrebiće se za utvrđivanje krvne grupe i Rh statusa i proveravanje anemije i još drugih parametara koje će lekar odrediti.

– Genetski pregled. Ako niste bili pregledani pre začeća, uzimanje krvi može uključivati testiranje na to da li ste nosilac za česta genetska stanja, uključujući cističnu fibrozu, anemiju srpastih ćelija, talasemiju i druge.

– Vaš lekar može pregledati seksualno prenosive infekcije poput hepatitisa B, sifilisa, gonoreje, hlamidije i HIV-a.

– Papa razmaz. Baš kao što ste jednom godišnje radili Papa test može ga lekar i na ovom pregledu zatražiti da biste kontrolisali nenormalne ćelije grlića materice.

– Test šećera u krvi. Ovaj test lekar može zatražiti ako ste imali gestacijski dijabetes u prethodnoj trudnoći ili ako imate veći rizik za gestacijski dijabetes (na primer, ako imate porodičnu anamnezu).

– Saznaćete verovatni termin porođaja. Ako znate kada ste začeli i datum poslednje menstruacije, obavezno ga zapišite. Vaš lekar će izračunati verovatni termin porođaja pomoću pregleda materice i približne gestacijske starosti trudnoće, nivoa BetahCG-a i, najverovatnije ultrazvučnog pregleda.

– Razgovaraćete o sebi i bebi. Da bi vam pružio najbolju moguću negu, vaš lekar će želeti da zna mnogo o vama. Prvi prenatalni pregled je vreme planiranja zdrave trudnoće. Zato Vam lekar mora dati instrukcije kako da se brinete o sebi i svojoj rastućoj bebi, kao i da se pozabavi sa svim problemima koje imate. Zato je korisno je da vodite beleške prilikom prvog pregleda u trudnoći.

Većina lekara uradi prenatalni ultrazvuk tokom prvog pregleda, što je najtačniji način upoznavanja sa trudnoćom. Međutim, nemojte očekivati da ćete se tada upoznati sa svojom bebom i videti je, jer je veoma mala. To će se ipak desiti nešto kasnije.

KADA JE BEBA NA PUTU

Buduća mama treba da se informiše o svim fazama tog važnog zajedničkog putovanja, iz meseca u mesec. Cilj obaveštenosti je da trudnica uradi sve što je potrebno za sebe i za bebu, a da pritom ne zanemari svoje telo i celokupan organizam, brinući za bebu. Prvi i najvažniji konsultant je lekar koji vodi trudnoću.

Trudnica je osetljivo biće, koje brine za dvoje, a nekad i za troje, četvoro i mora odgovorno da se ponaša. Ponekad, posebno u vreme raznih viroza, mudro je da izbegava javne skupove, autobuse, zagušljive prostorije pune ljudi, iz razloga da ne pokupi neki virus. Ne treba da posećuje bolesne ljude, a oni ne smeju da se ljute, jer ona mora da se čuva.

Lekovi: Ni najbezazlenije lekove i preparate trudnica ne sme da uzima na svoju ruku, bez konsultacije sa lekarom, koji će da kaže šta se sme, a šta ne sme primenjivati u trudnoći.

Stres: Stres treba maksimalno smanjiti u trudnoći i uživati u ovom posebnom i izuzetnom periodu života, verujući u sposobnost vlastitog tela da donese na svet još jedno divno dete, zato što je porođaj u većini slučajeva prirodan, normalan i zdrav događaj. Izbegavajte stresne situacije, a ljude u Vašem okruženju koji Vas nerviraju, ljute, unose nemir, ili prosto nemaju razumevanja za Vaše stanje, bez griže savesti odstranite. Trudnica ima pravo na svoj mir, na razumevanje i poslednja stvar koja joj treba je sekiracija, briga, uznemiravanje i ostala negativna osećanja.

Odmaranje: Relaksacija i odmor su veoma važni u trudnoći i podrazumevaju noćni odmor, popodnevni, ali i u drugo doba dana. Spavanje, dremanje, izležavanje je potreba koju buduća mama treba sebi da priušti, za dobrobit svoje bebe i sebe. Takođe, ako radi neke poslove, pa bilo to samo pranje sudova, normalno je da pravi pauze koje inače ne bi pravila. Isto važi i za šetnju – slobodno stanite, sedite, predahnite.

Fizička aktivnost: Svu fizičku aktivnost, vežbe, sport i druge radnje koje iziskuju napor, ili rizik, trudnica treba da planira sa svojim lekarom, osluškuje svoje telo i radi samo ono što joj prija. Saveti su često vrlo različiti, odstupaju ne samo od zemlje do zemlje, nego i od doktora do doktora, pa je važno da buduća mama donese pravilnu odluku o količini i vrsti fizičke aktivnosti.

Komunikacija sa bebom: Buduća mama komunicira sa svojom bebom na mnogo načina, ishranom, dinamikom, emocijama, dodirivanjem stomaka. Bitno je da je komunikacija bez stresa, pozitivna i nežna. Trudnica može da priča sa svojom bebom, da sluša muziku, šeta po suncu, peva.

Komunacija sa članovima porodice: Ako trudnica već ima dece, ona treba da im objasni svoje stanje i aktivno ih uključi u očekivanje radosnog događaja, na način prilagođen uzrastu. Bliskost sa ocem bebe je važna, ali i informisanost, pa bi mama trebalo da aktivno uključi budućeg tatu u sve što joj se događa, da podeli s njim sve te bitne trenutke, kao što je na primer, pokret bebe koji je osetila.