Sve o rizičnoj trudnoći

Šta je visokorizična trudnoća?

Svaka trudnoća koja sa sobom nosi određena stanja ili predispozicije koje se smatraju potencijalno opasnim, svrastava se u rizičnu trudnoću. Ovakva trudnoća podrazumeva veći nadzor i često dodatna testiranja. Ginekolozi trudnoću defnišu kao visokorizičnu u situacijama kada su zdravlje trudnice i/ili bebe ugroženi.

Ukoliko se prate uputstva doktora i ne propuštaju zakazani pregledi, sve su šanse da će trudnoća da protekne u najboljem redu i da će trudnica na svet doneti zdravu bebu.

Faktori koji definišu rizičnu trudnoću

Postoji nekoliko uzroka povezanih sa visokorizičnim trudnoćama. Neki od njih vezani su za period pre trudnoće, dok su drugi vezani za samu trudnoću. Navešćemo neke od najčešćih.

Problemi sa telesnom težinom

Prekomerna telesna težina može dovesti do ozbiljnih komplikacija u trudnoći. Osim toga što majka može iskusiti probleme poput proširenih vena, visokog krvnog pritiska ili otežanog disanja, prekomerna telesna težina majke može se odraziti i na zdravlje bebe, dovodeći do makrokozmije, odnosno ploda prekomerne veličine. Obično se radi o bebama koje se rađaju sa telesnom težinom većom od 4 kilograma.

Sa druge strane, ukoliko majka ima problem sa neuhranjenošću ili manjkom telesne težine, takođe se mogu javiti komplikacije u vezi sa plodom. Nedovoljno razvijen plod ili zdravstvene komplikacije u ranoj trudnoći samo su neke od posledica neuhranjenosti majke.

Bilo da je reč o manjku ili višku kilograma, za trudnicu je važno da prati uputstva doktora koji vodi trudnoću u vezi sa načinom ishrane tokom trudnoće, kako bi se ovi rizici minimizirali. Ukoliko bude potrebno, doktor će trudnicu uputiti kod nutricioniste radi propisivanja posebnog dijetetskog režima.

Višeplodna trudnoća

Višeplodna trudnoća tretira se kao rizična trudnoća, pre svega zbog dodatnog tereta koje Vaše telo trpi. Najveći rizik u vezi sa višeplodnom trudnoćom jeste prevremeni porođaj. Postoje i drugi rizici, kao što su preeklampsija, odlubljivanje posteljice, gestacijski dijabetes i druge.  Zbog ovoga, ukoliko nosite više beba, verovatno ćete imati češće preglede i testiranja. Takođe ćete češće kontrolisati svoju telesnu težinu, krvni pritisak, krvnu sliku i šećer u krvi.

Starost trudnice

Trudnice mlađe od 17 i starije od 35 godina izložene su većem riziku u trudnoći i prilikom porođaja nego ostale trudnice. S obzirom na to da se telo žene postepeno razvija, nije preporučljiva trudnoća u tinejdžerskom dobu, zbog niza komplikacija koje mogu nastati prilikom same trudnoće, ali i porođaja. Sa druge strane, ukoliko se majke odluče na potomstvo nakon 35. godine, povećavaju se rizici od raznih komplikacija.

Danas se sve češće susrećemo sa činjenicom da se starosna granica za ostvarivanje u ulozi majke pomerila naviše, te je sve veći broj žena koje postaju majke i nakon 40. godine. Iako je rizik od zdravstvenih komplikacija veći u odnosu na trudnoću u 20-im ili 30-im godinama, ukoliko je trudnica dobrog zdravlja i ukoliko redovno odlazi na preglede i postupa po preporukama doktora, može imati sasvim zdravu i laku trudnoću i zdravu bebu.

Visok krvni pritisak

Opasnost od visokog krvnog pritiska u trudnoći postoji kod žena koje su i pre trudnoće imale problema sa krvnim pritiskom ili bubrezima. Stanje poznato kao preeklampsija javlja se pri kraju trudnoće, a odlikuje se pojačanim oticanjem nogu, lica ili šaka, pojavom proteina u urinu (protourinea) i visokim krvnim pritiskom. U većini slučajeva preeklampsiju je moguće kontrolisati, te se porođaj završava bezbedno i za mamu i za bebu. Ukoliko se međutim ne otkrije na vreme, ovo stanje može izazvati komplikacije i ugroziti zdravlje majke i bebe.

Virusna infekcija

Većina uobičajenih seznoskih virusnih infekcija nisu opasne za mamu i bebu. Ipak, postoje infekcije koje se mogu preko posteljice preneti na bebu i mogu ostaviti ozbiljne posledice. Neke od njih ne moraju davati nikakve posebne simptome, pa ih je teško uočiti ukoliko trudnica ne odlazi na redovne kontrole i analize.

Pored sezonskih virusa, kao što su grip ili boginje (varičela ili rubeola), trudnice bi morale obratiti pažnju i na viruse poput toksoplazmoze (infekcije prouzrokovane virusom toksoplazme, koji se nalazi u nedovoljno kuvanom mesu, jajima i životinjskim proizvodima, a može dovesti do oštećenja mozga ili vida kod ploda), parvovirusa (koji se ispoljava u vidu crvenih pruga po obrazima i u malom broju slučajeva može da izazove pobačaj), ili listerioze (virusa koji se može naći u nepasterizovanim mlečnim proizvodima ili nedovoljno kuvanoj hrani, a izaziva pobačaj u kasnoj trudnoći ili prevremeni porođaj).

Poznato je da virusne infekcije poput HIV-a mogu ugroziti zdravlje majke, ali i zdravlje bebe. U većini slučajeva, placenta nije dovoljno nepropusna za virus, te se HIV može preneti sa majke na bebu. Sa druge strane, ukoliko trudnica zna da je HIV pozitivna ili ukoliko se ovaj virus detektuje na početku trudnoće, dete može biti rođeno bez zaraze ovim virusom, sasvim zdravo. Važno je pritom da trudnica bude na odgovarajućoj terapiji tokom trudnoće. Rizik od zaraze HIV virusom ili sidom postoji ne samo tokom trudnoće, već i tokom porođaja ili dojenja. Savremenim lekovima rizik od komplikacija usled zaraze virusom HIV-a može se drastično smanjiti.

Korišćenje alkohola, narkotika i duvana tokom trudnoće

Alkohol, duvan ili psihoaktivne supstance mogu dovesti do komplikacija po zdravlje ploda još u prvim danima trudnoće. Usled korišćenja ovih supstanci, majka rizikuje da plod bude nedovoljno razvijen, što može dovesti i do prevremenog porođaja.

Ukoliko imate problem sa zavisnošću znajte da niste sami. Razgovor sa ljudima koji su uspeli da izleče zavisnost, podrška bliskih ljudi, kao i obraćanje stručnom licu koje raspolaže efikasnim tehnikama mogu biti pravo rešenje da se izborite sa zavisnošću.

Istorija pobačaja

Ukoliko su prethodne trudnoće završavane pobačajem, postoji verovatnoća da će se i sledeća završiti na isti način. Zato je važno da se obratite doktoru čim posumnjate na trudnoću, kako bi se preduzele odgovarajuće preventivne mere. Redovni pregledi, slušanje saveta doktora i eventualna terapija mogu obezbediti zdravu trudnoću i porođaj.

Genetski problem

Trudnice koje u porodici imaju istoriji genetskih poremećaja češće su izložene riziku da i njihovo dete nasledi neki od poremećaja poput Daunovog sindroma. Genetske predispozicije za određene nasledne bolesti mogu se precizno odrediti analizom genetskog materijala ploda, poput amniocenteze, kordocenteze ili biopsije horionskih čupica. Pored ovih, postoje i neinvazivni prenatalni testovi, pa je najbolje da se konsultujete sa doktorom o tome kakvo testiranje se preporučuje upravo vama.

Gestacijski dijabetes

Gestacijski dijabetes može se javiti i kod trudnica koje pre trudnoće nisu imale problema sa povišenim šećerom. Gestacijski, odnosno “trudnički dijabetes” obično se javlja posle 6. meseca trudnoće, a uz odgovarajući dijetetski režim uglavnom se drži pod kontrolom sve do porođaja. Ukoliko se otkrije na vreme, redovnim pregledima kod doktora koji vodi trudnoću, obično se završava bez većih zdravstvenih problema po dete i majku, a nestaje neposredno nakon porođaja.

Kod žena koje su ušle u ušle u trudnoću sa dijabetesom trudnoća će se smatrati visokorizičnom, pa se preporučuje redovna terapija i dijetetski režim u konsultaciji sa doktorom.

Visokorizična trudnoća se mora kontrolisati od prvog dana, te je neophodno da ne propuštate zakazane ginekološke, laboratorijske i ultrazvučne preglede. Iako je nemoguće u potpunosti kontrolisati sve rizike koje ovakva trudnoća nosi, tok trudnoće u najvećoj meri zavisi od toga da li su određena zdravstvena stanja otkrivena i praćena na vreme.

Bez obzira da li vam je trudnoća kategorisana kao visokorizična, ako osetite bilo koji od ispod navedenih simptoma, odmah se javite svom doktoru:

• Nesvestica
• Temperatura
• Vaginalni iscedak jakog mirisa ili boje
• Bolovi u stomaku (nalik na kontrakcije, ali oštriji i probadajući)
• Gubitak telesne težine
• Bilo kakvo vaginalno krvarenje
• Oticanje tečnosti iz vagine
• Izraženo oticanje nogu, šaka ili lica

Preeklampsija

Preeklampsija je stanje karakteristično za trudnoću, a javlja se u otprilike 2-8% trudnoća. Smatra se komplikacijom trudnoće, a obeležava je nagla pojava visokog krvnog pritiska (hipertenzije) i prisutnost proteina u urinu (proteinurija) sa ili bez oticanja udova (edemi). Najčešće otiču dlanovi i lice, a visok krvni pritisak se može javiti kao nagla pojava jake glavobolje, vrtoglavice i smetnji vida. Preeklampsija se može javiti nakon dvadesete nedelje trudnoće, pa sve do šest nedelja nakon porođaja, ali najčešće se pojavljuje pred kraj trudnoće.

Preeklampsija je ozbiljno stanje koje se mora tretirati. Ako ostane netretirana, napredovanjem može dovesti do krvarenja u mozak, te oštećenja bubrega i jetre kod majke, smanjenja dotoka krvi do fetusa, stvaranja krvnih ugrušaka, pa čak i do smrti deteta i majke. Teški oblik preeklampsije zove se HELLP sindrom, a karakterišu ga povišeni jetreni enzimi, sniženi trombociti i raspad crvenih krvnih ćelija. Eklampsija je jako ozbiljna komplikacija preeklampsije koju karakteriše pojava konvulzija, a hitno je stanje koje ozbiljno ugrožava život deteta i majke.

Izmenjene količine plodove vode

Za vreme trudnoće oko ploda može biti premalo ili previše plodove vode, a nijedno od ta dva stanja nije dobro za dete. Oligohidramnion je premala količina plodove vode, a najčešće nastaje kod plodova koji imaju hromozomske anomalije, infekcije, ali i neka druga stanja. Mala količina plodove vode može uzrokovati deformacije koštanog i mišićnog sistema deteta, zastoj u rastu, deformacije lica i dr. Takva stanja nastaju jer se plod u materici ne može dovoljno pomerati bez optimalne količine plodove vode, te se spolja stvara pritisak na njegove udove i glavu.

Polihidramnion je prevelika količina plodove vode, a takvo je stanje povezano s povećanim rizikom od prevremenog porođaja, abrupcije placente i prolapsa pupčane vrpce.

Slabost vrata materice (cervikalna insuficijencija)

Cervikalna insuficijencija označava slabost vrata materice (cerviksa) koja može uzrokovati prevremeni porođaj. Kod takvog cerviksa dolazi do njegovo preranog otvaranja (najčešće između 16. i 22. nedelje trudnoće), a to dovodi plod u opasnost od preranog izlaska. Slabost cerviksa može biti urođena ili može nastati nakon nekih zahvata, poput konizacije, kada se uklanja veći deo cerviksa.

Takvim se trudnicama često preporučuje strogo mirovanje i smanjenje telesne aktivnosti na minimum. Ponekad je potrebno izvesti serklaž – hirurški zahvat kojim se vrat materice ušiva kako bi se sprečilo njegovo skraćivanje i otvaranje.

Da li “zdrava” trudnoća može da preraste u rizičnu?

Naravno, dešavaju se i u zdravoj trudnoći komplikacije. Tokom trudnoće dolazi do psiholoških i fizioloških promena na koje se ženski organizam prilagođava. Međutim, u slučaju poremećaja adaptacionih mehanizama ili pod uticajem nekih štetnih faktora, može doći do pojave određenih bolesti ili komplikacija.

Na primer, već pri ultrazvučnom pregledu za Double test, ginekolozi mogu da kažu, recimo, da li kod trudnice postoje povišeni otpori u uterinim arterijama, pa samim tim da posumnjaju na mogućnost razvoja hipertenzije ili pojave zastoja u rastu ploda kasnije u toku trudnoće. U tom slučaju se pribegava češćim kontrolama.

Uopštene mere opreza kod rizične trudnoće

Ne propuštajte zakazane preglede i testiranja!

Unosite dosta tečnosti (najbolje vode, ali i nezaslađenog čaja ili prirodnih sokova od ceđenog voća), naročito u vreme visokih temperatura.

Izbegavajte veće grupe ljudi u vreme virusnih infekcija, kao i mesta na kojima ste izloženi kontaktu sa mnogo ljudi (kao što je javni prevoz).

Budite fizički aktivne dokle god vam to prija, i ako vam mirovanje nije strogo propisano od strane doktora. Izbegavajte pritom velike napore ili iscrpljujuće fizičke vežbe i aktivnosti.

Izbegavajte dugo sedenje – s vremena na vreme prošetajte pa se vratite poslu.

Izbegavajte duvan, alkohol i psihoaktivne supstance.

Budite oprezni sa lekovima, konsultujte se sa doktorom o tome koje lekove i medicinska sredstva je bezbedno da koristite u trudnoći.

Najbolje je izbegavati odlazak na kupališta, u saune ili teretanu zbog rizika od gljivičnih i virusnih infekcija, kao i nepovoljnog dejstva toplote.

Kupanje u kadi ili kupanje pretoplom vodom, takođe, može biti štetno.

Kako se vodi rizična trudnoća?

Svaka trudnoća koja se vodi pod rizičnom zahteva posebnu pažnju i nešto češće prenatalne ginekološke preglede. Osim toga, u praćenju takve trudnoće mogu se koristiti neki specijalizovani testovi kako bi se što bolje pratio napredak ploda, ali i zdravstveno stanje trudnice. Izuzetno je važno da trudnica sledi uputstva doktora o fizičkoj aktivnosti, ishrani, uzimanju prenatalnih vitamina i ostalim faktorima, koji mogu pridoneti održavanju zdravlja njene trudnoće. Ponekad se trudnice koje imaju rizičnu trudnoću savetuju da što više leže i miruju, ali to naravno zavisi i o stadijumu trudnoće te rizičnim faktorima koji u toj trudnoći postoje. Stoga preporučujemo da se o intezitetu telesne aktivnosti savetujete s ginekologom koji prati vašu trudnoću.

Osim toga, važno je još jednom naglasiti kako je rizična trudnoća sklona razvoju komplikacija i često se mora dovršiti carskim rezom, a ne vaginalnim porođajem. Upravo zbog toga je preporučljivo da takve trudnice izbegavaju tzv. kućne porođaje, jer se mogu dogoditi neke nepredviđene komplikacije, a bez odgovarajuće medicinske nege se životi i deteta i majke mogu ugroziti. 

Saveti za trudnice koje prolaze kroz rizičnu trudnoću

Pre svega, važno je da razumete zbog čega se Vaša trudnoća vodi kao rizična. Najbolje je da o tome razgovarate sa ginekologom koji Vas vodi i pitate ga sve što Vas o tome zanima. Na taj način ćete saznati šta možete da učinite da zaštitite svoju trudnoću. Poslušajte savete doktora, kao što smo već u tekstu pisali, i o svakoj odluci, u vezi sa trudnoćom se posavetujte sa njim. Takođe, važno je da redovno dolazite na zakazane preglede.

Održavajte zdravi životni stil – promenite ishranu ako je do tada bila loša, umereno se krećite ako vam doktor nije rekao drugačije, te izbegavajte štetne navike kao što su konzumacija alkohola, pušenje, preterana konzumacija kafe i dr. Propisane liekove uzimajte po uputstvima, a za bilo kakvo prekidanje uzimanja ili uzimanje nekih novih lekova i supstanci obavezno pre toga obavestite svog ginekologa.

Važno je i da oko sebe imate dobru emotivnu podršku – Vašeg partnera, porodicu, prijatelje. Objasnite im svoje stanje kako bi pazili na Vas i kako bi mogli da Vam pomognu kada vam nešto bude zatrebalo. Takođe, pokušajte da izbegavate negativne emocije – strah, tugu i negativne misli vezane za Vašu trudnoću. Iako zahteva nešto više pažnje i brige, Vaša trudnoća može biti zdrava, kao i Vi i Vaše dete. Uživajte u tom čarobnom stanju nošenja novog života u sebi i razmišljajte samo pozitivno. To će zasigurno doprineti i tome da trudnoća prođe što urednije i bolje.