Koliko je opasna trombofilija u trudnoći?

Šta je trombofilija?

Trombofilija predstavlja stanje pojačanog zgrušavanja (koagulacije) krvi koje može izazvati trombozu (ugruške krvi u krvnim sudovima). Trombofilija se ne smatra za vrstu bolesti, jer mnogi ljudi kod kojih je dijagnostikovana nemaju problem sa svojim stanjem. Tek pošto se uradi analiza krvi ustanovi da je potrebno biti na oprezu, pristupa se adekvatnoj terapiji uz redovno kontrolisanje stanja.

Postoje različite vrste trombofilije od kojih su neke nasledne, a neke su stečene, što znači da se obično razvijaju u odraslom dobu. Pojava krvnih ugrušaka može da izazove probleme kao što su duboka venska tromboza ili plućna embolija.

Trombofilija za vreme trudnoće

Trombofilija u trudnoći, može, ali i ne mora da ima veliki uticaj i da izaziva ozbiljne probleme. Naime, u trudnoći je pojačan rizik za trombozu, jer organizam prirodnom hiperkoagulacijom sprečava pojačano krvarenje za vreme njenog trajanja i nakon porođaja. Kada se takvo stanje udruži sa urođenom ili stečenom trombofilijom, u nekim slučajevima može se javiti ponovljeni pobačaj ili rađanje mrtvorođene bebe, abrupcija placente i preeklampsija.

Žene koje imaju problem sa poremećenom koagulacijom krvi, obavezno bi pre trudnoće trebalo da povedu računa, jer drugo stanje je stanje u kojem se povećava sklonost ka zgrušavanju krvi. Trudnice bi već pri svom prvom prenatalnom pregledu trebalo da obaveste svog lekara o postojanju trombofilije, bilo kod njih samih, bilo kod nekog od članova porodice.

Kako prepoznati trombofiliju u trudnoći?

Simptomi trombofilije nisu jasni i vidljivi, osim ako ona ne dovodi do krvnog ugruška (tromboze). Mnogi ljudi sa trombofilijom ne dobiju krvni ugrušak i nemaju simptome.

Ugrušci krvi se mogu formirati u arterijama i venama. Arterije su krvni sudovi koji uzimaju krv od srca i sprovode je do organa i tkiva u telu. Vene su krvni sudovi koji dovode krv u srce, od ostatka tela. Tromb u veni je najcešci problem sa trombofilijom – to se zove venska tromboza.

Mogući simptomi venske tromboze su:

• Bolovi i otoci u nogama

Najcešci slucaj venske tromboze se javlja upravo u veni noge, mada može biti prisutna u bilo kojoj veni u telu.

• Problemi sa disanjem i bol u grudima

Simptomi poput stezanje u grudima, bol na duboko disanje i kratak dah mogu da ukazuju na postojanje plućne embolije, koja se može javiti kao posledica postojanja ugruška krvi koji putuje u srce i dalje u pluća.

• Glavobolje i stomačni problemi

Ovakva vrsta simptoma mogu biti posledica neke vrste trombofilije, kod kojih se ugrušak krvi javlja u neobičnom mestu, kao što su mozak, creva ili jetra. Ugrušak krvi u venama jetre naziva se Bud-Chiari sindrom.

Ozbiljni simptomi arterijske tromboze zbog trombofilije

Arterijska tromboza predstavlja postojanje krvnog ugruška u arteriji. U zavisnosti od toga na koju arteriju utiče, ugrušak krvi u arteriji može da izazove moždani udar, srčani udar ili probleme sa placentom tokom trudnoće.

Simptomi koji ukazuju na arterijsku trombozu su:

• Moždani udar u relativno mladom dobu
• Ponovljeni pobačaji
• Problemi u trudnoći poput preeklampsije, smanjenog rasta fetusa ili, ređe, fetalna smrt (usled prevremenog porođaja ili intrauterina smrt)
• Srčani udar

Koje probleme može izazvati trombofilija u trudnoći?

Ukoliko je kod Vas već dijagnostikovana trombofilije pod nazivom antifosfolipidni sindrom (poznat i kao APS), postoji mogućnost za većom verovatnoćom postojanja komplikacija tokom trudnoće, uključujući:

Intauterino ograničenje rasta – rast bebe u materici je slab.

Insuficijencija posteljice. Placenta raste u materici i snabdeva dete sa hranom i kiseonikom kroz pupčanu vrpcu. Placentna insuficijencija znači da posteljica ne radi onako kako bi trebalo i Vaša beba dobija manje hrane i kiseonika.

Preeklampsija. To je stanje koje može da se desi posle 20. nedelje trudnoće ili odmah nakon trudnoće. To je stanje u kome trudnica ima visok krvni pritisak i znake da neki od njenih organa, kao bubrezi i jetra, možda neće pravilno raditi. Neki od tih znakova uključuju imajući belančevine u mokraći, promene u viziji i jake glavobolje.

Prevremeni porođaj. To je kada se beba rodi pre 37. nedelje trudnoće.

Pobačaj. Pobačaj je kada beba umre u materici pre 20. nedelje trudnoće.

Mrtvorođenost. To je kad beba umre u materici pre rođenja, ali posle 20. nedelje trudnoće.

Antifosfolipidni sindrom (APS) je stečena trombofilija. To znači da se ne nasleđuje, ali se razvija sama. Istraživači pokušavaju da saznaju da li nasledena trombofilija može dovesti do iste vrste komplikacija u trudnoći.

Kako da proverite da li imate trombofiliju?

Trombofilija se dijagnostikuje testovima krvi. Radi se veliki broj različitih testova preko kojih se proveravaju različiti delovi procesa zgrušavanja. Testovi se rade u dve faze. Prva faza je “trombofilija ekran (screen)” koja predstavlja osnovu zgrušavanja krvi. Ako rezultati ukazuju na to da je moguća trombofilija, uzima se još jedan uzorak krvi za drugu fazu i dalju analizu. Lekar kome se treba javiti i koji je zadužen za precizno dijagnostikovanje bolesti  je hematolog – specijalizovan za bolesti krvi.

Šta kad otkrijete trombofiliju?

Prilikom posete hematologu, on odlučuje da li je trudnici potrebna i ukoliko da, u kom obliku terapija.

Nakon utvrđivanja prisustva trombofilije, kod žena koje su ranije rađale mrtvu decu i imale pobačaje, najčešće se propisuje terapija acetilsalicilnom kiselinom (aspirin, 50 – 100 mg dnevno) ili niskomolekularnim heparinom (injekcije koje se primaju svakodnevno tokom čitave trudnoće i 6 nedelja nakon porođaja). Ove injekcije su bezbedne u trudnoći i za plod i za majku.

Žene kojima je, zajedno sa partnerom, dijagnostifikovan idiopatski sterilitet (neplodnost nepoznatog uzroka, kada brojni testovi i analize ne pokazuju mogući uzrok neostajanja u drugom stanju) u nekim slučajevima dobiće terapiju malim dozama aspirina (najviše 100 mg), a kasnije i heparin.

Žene koje imaju trombofiliju, a zbog drugih problema, a trudnoću planiraju da ostvare vantelesnom oplodnjom, takođe će dobiti terapiju niskomolekularnim heparinom od trenutka embriotransfera.

Dozu i učestalost ove terapije određuje hematolog, koji će u najvećem broju slučajeva želeti da prati Vašu trudnoću i tražiće da uradite dodatne analize. Terapija se najčešće sprovodi tokom čitave trudnoće, a njen značaj posebno je važan u nedeljama nakon porođaja, kada je rizik od tromboze kod majke višestruko pojačan.