Potrebna vam je pomoć oko uspavljivanja bebe? Konsultanti za uspavljivanje beba su izdvojili 7 korisnih saveta za vas

#1 Savet je da bi trebalo da naučite bebu da zaspi sama, na svoj način bez eksterne pomoći. Zvuči nemoguće, zar ne? Imamo dobre vesti za vas: Ništa nije nemoguće ukoliko zajedno radimo na tome!  

Da li znate šta su rekviziti ili pomagala za spavanje? Razmislite prvo kako se vi uspavljujete svako veče.

Sigurno imate svoju rutinu koja priprema vaše telo i mozak i najavljuje vam da stiže spavanje. To je mali pripremni period, prelazak iz dana u noć. Vaša pomagala su – jastuk, zamračena soba, možda čitanje pred san. Tako i beba ima svoja pomagala.

Kako biste se osećali kada bismo vam rekli da za bolji kvalitet vašeg sna moramo da napravimo ogromne promene, koje se tiču vašeg odlaska na spavanje – da zamenimo jastuk, da spavate sa muzikom i uz upaljeno svetlo?

To vam se sigurno neće svideti, jer smo mi ljudi generalno veoma zaštitnički nastrojeni prema svojim navikama.

Zato ne spavamo dobro, na primer, u hotelu ili kada imamo goste, jer je okruženje drugačije. Bilo kakva promena u okruženju izaziva malu količinu nelagode, koja ne ide dobro sa snom, povećava kortizol i otežava zaspivanje. Tako da bebe koje razviju asocijaciju sa pomagalom su bebe koje kreću na ovo na putovanje u san sa različitim vrstama eksterne pomoći. Ovde je ideja da ih naučimo kako da zaspu bez pomagala.

Ta pomoć o kojoj pišemo se pojavljuje u vidu uspavljivanja dojenjem, flašicom, dudom, ljuljanjem, vožnjom kolima, i sl. Jedna od mama, koja je tražila našu pomoć, imala je ritam – nosi bebu sat vremena, uz dva koraka napred, jedan nazad, verovali ili ne. Koliko smo se samo smejale ovome kada je završila program i kada je prvu noć bila lišena nosanja i cupkanja. Zadovoljna mama je naša najveća motivacija da radimo svoj posao.

Da se vratimo na ovu našu zamišljenu bebu. Uz sva ova pomagala, beba misli da joj je to jedino rešenje i način kako da se uspava, jer jednostavno ne zna kako drugačije dolazi do sna. Razmislite o snu kao o jednom putovanju. Tacka A je biti skroz budan, a tačka B biti u snu. Kako stići od tačke A do tacke B je zapravo najteži deo. Beba koristi “nešto” što joj pomaže da zaspi. Sve njihove strategije za spavanje se zapravo zasnivaju isključivo na vama, koji ili radite nešto za njih, ili im pomažete nečim kako bi san došao.

Beba nema svoje naučene veštine, a svi mi imamo prirodna buđenja noću od 2 do 5 puta. Beba se prirodno probudi noću i ako pomagalo nije tu, ta eksterna pomoć nije tu, ona ne zna kako da nastavi san bez nje. Onda će plakati jer je umorna, htela bi da nastavi da spava. Zatim vi stižete sa pomagalom i vraćate je u san. Ona dakle koristi to pomagalo kao način da se vrati u san. I upravo tu je glavni problem. Beba ne zna kako to da uradi bez pomoći. Neke imaju jedno pomagalo, neke više.

Nekada jedno pomagalo ne funkcioniše, pa pokušavate sa drugim. Naučiti bebu da se samostalno uspava je veština koja se uči. To je proces. Ovde smo mi ti koji im moramo pomoći da shvate da im pomagala nisu potrebna, a na njima je da ovladaju veštinom koju ćemo ih naučiti zajedno.

#2 Savet je da budemo dosledni.

Sve što radimo pred spavanje – važno je da se toga UVEK pridržavamo, jer je najgore praviti promene iz noći u noć – time bebu zbunjujemo i onda ona ne zna šta da očekuje. Bebe vole predvidive stvari. To znači da gledamo da pratimo slično vreme za spavanje, pre dremki, pre odlaska uveče na spavanje, da ne dovedemo do toga da beba postane preumorna. Preumornost je najveći neprijatelj bebinom snu i gledamo da to izbegnemo.

To je kao da njihovo telo kaže: umorno sam, ali izgleda da neću spavati tako da mogu da se ubacim u sledeću brzinu. I onda se u jednom trenutku smeju, pa plaču, pa hoće u vaše ruke, pa neće. To izaziva iseckan san kao i ranije buđenje ujutru. Dakle, doslednost je jako bitna.

#3 Savet je rani odlazak u krevet.

Svideo nam se ovaj citat: “Dete nosi svoj umor kao odeću koja im izaziva svrab i koja im ne pristaje. Stavljanje deteta u krevet sa autoritetom i ljubavlju na vreme, može da izgleda kao da im pomažemo da izađu iz neudobne odeće u prijatnu, iznošenu pidžamu.”

Stavljanje deteta u krevet pre nego što je preumorno je jedan od najbitnijih koraka. Poznato je da kada dovedemo dete do preumornosti ono postaje hiperaktivno. Kao što smo već pisali, njihovo ponašanje postaje nepredvidivo, smeju se ili plaču, ako su u pitanju starija deca trče okolo, postaju trapava, obično su jako dobro raspoloženi, ali to je za vas veoma loša vest, jer kada dođu do ove tačke, biće jako teško opustiti ih i pripremiti za spavanje.

Zaista je to nešto što bi trebalo da izbegnete. Ovakav pristup je veoma značajan i za celu porodicu, jer kada beba ranije ode na spavanje i spava celu noć, ovo vam daje priliku da provedete ostatak večeri uz nešto što lično volite da radite, na primer, da večerate zajedno, čitate knjgu, opustite se uz dobar film…

Predlažemo da vreme za spavanje bude između 18h i 20h, i to sada zavisi od toga kada je vašoj bebi potrebno da se probudi ujutru. Ukoliko se budite za posao u 7h, onda je idealno vreme da beba ide na spavanje između 19h i 19:30h. Većini beba je potrebno 11-12 sati noćnog sna. Ukoliko imate neke obaveze ranije, onda ćete pomeriti vreme za spavanje ranije, da bar spavaju 11 sati. Vreme za spavanje ne mora da bude uklesano u kamenu. Ukoliko beba nije imala dobru dremku popodne, samo možete pomeriti vreme za spavanje ranije, i to je bolje nego čekati zacrtano vreme kada je beba već umorna i mrzovoljna. Pola sata ranije pre uobičajenog vremena je sasvim ok ukoliko ne želimo da nam beba postane previše umorna.

#4 Savet je rutina pred spavanje. Još jednom razmislite o vašoj rutini pred spavanje. Radimo je uglavnom po istom redosledu svake večeri: umijemo se, operemo zube, obučemo pidžamu, možda čitamo pre nego što zaspimo. Ovo priprema naše telo i mozak i najavljuje nam da dolazi spavanje.

Sa bebinom rutinom možete da pošnete od samog dolaska iz porodilišta, učimo je od samog početka dobrim navikama. Ukoliko ćete da radite na planu spavanja sa mnom, ili se na to odlučite sami, predlažem da se držite rutine pred spavanje 100%, tako da vaša beba zna šta da očekuje, da je predvidivo za nju. “Aha, sada radimo ove stvari ponovo, što znači da dolazi vreme za spavanje.” Kada prođe određeno vreme i imate malog eksperta, što se tiče spavanja, ako treba da preskočite nešto ili promenite, neće biti preteško za vašu bebu, iz razloga jer je već usavršila ovu veštinu.

Šta je ta čuvena rutina za spavanje? Ona podrazumeva kupanje, hranjenje, čitanje – sve ono što radite pred san.

Rutina bi trebalo da traje od 25 do 30 minuta. Ukoliko traje više od pola sata, to znači da ima previše koraka, ne znaju šta ih dalje čeka i mogu da postanu preumorni, a ako traje manje od 20 minuta, moguće je da im to neće biti dovoljno i nećete ih lepo pripremiti i umiriti za spavanje.

Odlično je ukoliko se deo rutine odvija u bebinoj sobi, ovo ih polako priprema da dolazi vreme za spavanje, i da je njihova soba prijatno i lepo mesto u kom vole da provode vreme i asocira ih da uskoro dolazi san.

Podstičemo roditelje da oboje budu uključeni u rutinu, koliko god mogu. Trebalo bi da briga o bebi bude uživanje za sve, jer će beba to osetiti, i bitno nam je da kvalitetno provedemo vreme, ali i da ravnomerno raspodelimo obaveze oko bebe. Ukoliko jedan od roditelja radi, i ne provodi dosta vremena sa bebom, obavezno bi trebalo da se uključi u rutinu, jer još jednom ćemo ponoviti, bitan nam je kvalitet provedenog vremena, a ne kvantitet. Ako je beba preumorna, teško da možemo kvalitetno da provedemo vreme, zato i gledamo da izbegnemo da do njega dođe. Takođe, volimo da napomenemo da je značajno da se roditelji menjaju, da beba shvati da su pravila ista, koraci su isti i kod mame i kod tate, bake ili dadilje.

Imali smo jednu situaciju gde je jedna sedmomesečna devojčica želela da spava samo na svojoj mami. Šta god da je mama probala, bebica bi ostala uspavana samo na njenim grudima. Iako je bilo zahtevno, uspele smo u tome da malena konačno zaspe sama i ostane uspavana, jer promena u svakodnevnim navikama vodi ka dobrom snu.

#5 Savet je rutina za vreme dnevnih dremki. Znamo da je prelaz sa jedne aktivnosti na drugu težak za bebu, i treba im malo pripreme i upozorenja ukoliko želimo da im promenimo fokus na nešto drugo moramo to da im stavimo do znanja.

Ukoliko se, na primer, igra i vi je uzmete i samo stavite u krevetac verovatno će da protestuje i neće joj se baš svideti što ste je odvojili od njenih omiljenih igračaka. Ovako bi to trebalo da izgleda: promenimo joj pelenu, ispričamo par pričica, ili neke omiljene pesmice. Jako je bitno da soba bude mračna, jer mrak igra ogromnu ulogu u tome da spavamo dobro. Takođe, prijatna odeća, pidžamica sa svim ostalim navedenim je može dovesti do toga da ima dobar i kvalitetan san, odnosno dremku. I vrlo važno – držimo se satnice, pratimo budne prozore ili neka dnevne dremke budu uvek u slično vreme.

#6 Savet je da izbegavamo preskakanje dremki i da ih stavljamo kasno na spavanje.

Cirkadijalni ritam, kao što možda već znate, je unutrašnji sat u ljudskom telu koji nas tera da se probudimo ujutru i idemo na spavanje uveče, i slično kao sat, ima MNOGO pokretnih delova, samo umesto zupčanika i opruga, sastoji se od stimulusa i hormona (melatonin i kortizol). Ukoliko bi zaista poštovali naš prirodni, unutrašnji ritam mi bi se bez sata budili oko 7 sati ujutru i odlazili na spavanje na vreme. Jer smo stvorili naviku. Setite se – kada odlazimo na posao prvih par dana se budimo uz pomoć sata, nakon toga naše telo se samo navikava i budi samo par minuta pre zvona alarma.

Šta se dešava kada se ritam poremeti?

Ukoliko jedno veče odemo kasno u krevet, pa naredno dosta ranije, pa spavamo dugo preko vikenda…naš unutrašnji sat je zbunjen i nema šanse da imamo neki lep ritam. Zaista to moramo dobro da podesimo za naše bebe i decu. Treba da gledamo da imaju dremke u slično vreme, da odlaze na spavanje u slično vreme. Što bolje spavaju preko dana, bolje će spavati noću, i ne dozvolite nikome da vas ubedi u suprotno.

Ako vas neko savetuje da će izbegavanje dremki u toku dana dovesti do toga da vam beba spava bolje i duže u toku noći – to prosto nije tačno. Imali smo klijente kojima je pedijatar rekao da izbace dremku i da stave bebu što kasnije na spavanje – to je samo pogoršalo stvari, dovelo do još češćih buđenja, teškog uspavljivanja i ranog ustajanja ujutru. Tako da kada smo to izmenili sve je došlo na svoje.

I stigli smo do samog kraja ovog teksta, pred vama je #7 savet.

Ukoliko hranimo bebu neposredno pre odlaska na spavanje biće teško da je držimo budnom i da se tako ne uspava. Trebalo bi da su za vreme dojenja ili hranjenja flašicom budni, i da su koliko toliko svesni kada ih prebacite u krevetac. To je jedna od najbitnijih stvari koje učimo klijente sa kojima radimo i na taj način pokušavamo da prekinemo asocijaciju – ja jedem – dakle ja spavam.

Imali smo priliku i da radimo sa mamom čija se beba uspavljivala isključivo flašicom, i to smo morali da pomerimo na početak rutine, kako se ne bi uspavala, i kako bismo je stavili u krevetac budnu, te je to dovelo do toga da prestane da se budi noću i koristi tu vrstu pomagala, kao način da je vrati u san.

Kada radimo sa roditeljima, ovih 7 saveta su kamen temeljac svih strategija koje koristimo. Moramo da se osiguramo da svih ovih 7 saveta idu po pravom redosledu i da se rade na pravi način, kako bismo mogli da počnemo da učimo bebu veštini spavanja. Nikada nisam upoznala bebu koja lepo spava uz pomoć pomagala. Uklanjanje pomagala može da bude najizazovniji deo procesa, na kojem moramo da radimo kako bi beba rekla doviđenja svim pomagalima i pozdravila sve strategije koje će sama da razvije. Zahvaljujući tim strategijama, ukoliko bude imala buđenja u toku noći ,biće apsolutno sposobna da se uspava na svoj način, bez vaše pomoći, jer je usavršila veštinu i sada zna kako to da uradi. Što je za vas ključno – nećete ni znati da se ona budila u toku noći.

Međutim, svi znamo da je promena teska, je l’ tako? Koliko puta smo samo probali da promenimo neku naviku i da stvorimo neku zdravu – da počnemo da vežbamo, odemo na dijetu, ili nešto drugo. Većina ljudi proba nekoliko dana sa novom navikom, i jako je motivisana i onda polako motivacija slabi i vratimo se starim navikama. Ne brinite se, i to je nešto što je zajedničko svim roditeljima sa kojima mi radimo.

Važno je da znate, koliko god se sve mi često osećamo usamljeno u odgajanju naših mališana, ovaj period dok su mali i zahtevni brzo prolazi i moramo se truditi da pronađemo što veće zadovoljstvo u njemu, jer oni osećaju našu nervozu, nezadovoljstvo. To što često ne znamo kako da se postavimo se odražava na dečije ponašanje.

Drage naše mame, samo smireno i znajte da uvek postoji neko ko vam može pružiti podršku. Za sva dodatna pitanja i još saveta u vezi sa spavanjem vaših mališana pozivamo vas da zapratite stranicu Uspavanka konsultanti.