Multipla skleroza – rani uvidi u istraživanje terapije matičnim ćelijama iz posteljice

Naučnici trenutno istražuju novu terapiju za multiplu sklerozu zasnovanu na matičnim ćelijama poreklom iz posteljice. Nedavno je sprovedeno kliničko ispitivanje faze 1, čiji su rezultati objavljeni u časopisu Scientific Reports.

Šta je multipla skleroza?

Multipla skleroza je doživotno oboljenje koje pogađa mozak i centralni nervni sistem. Reč je o autoimunom poremećaju u kojem imunološki sistem greškom napada mijelinsku ovojnicu – zaštitni sloj koji obavija nerve. Zbog oštećenja mijelina, nervi postaju manje efikasni u prenošenju poruka ka ostatku tela. Vremenom dolazi do sve većeg oštećenja nerava, što može dovesti do trajnog invaliditeta.

Na globalnom nivou, multipla skleroza pogađa oko 2,3 miliona ljudi.

Postoje tri glavna tipa multiple skleroze:

Relapsno-remitirajući tip (RRMS)

Primarno progresivni tip (PPMS)

Sekundarno progresivni tip (SPMS)

Trenutno ne postoji lek za multiplu sklerozu. Terapije koje su danas dostupne fokusiraju se na ublažavanje simptoma i usporavanje progresije bolesti.

Istraživanje terapije matičnim ćelijama za multiplu sklerozu

Savremena istraživanja sve više teže pronalaženju novih tretmana koji bi mogli da regenerišu mijelin (remijelinizacija), smanje upalu i zaštite nerve. Mezenhimalne matične ćelije (MSC) imaju potencijal da ispune ove ciljeve, zahvaljujući svojim antiinflamatornim, imunomodulatornim, regenerativnim i neuroprotektivnim svojstvima.

Posebno su matične ćelije dobijene iz posteljice (PL-MSC) pokazale da poseduju jača imunomodulatorna i imunosupresivna svojstva u poređenju sa drugim vrstama. Osim toga, mogu se dobiti na lak i neinvazivan način.

Kliničko ispitivanje faze 1

U ispitivanju je učestvovalo pet pacijenata sa tretman-refraktornom SPMS. Glavni cilj studije bio je da se utvrdi bezbednost i podnošljivost PL-MSC tretmana tokom šestomesečnog perioda. Sekundarni ciljevi (eksploratorni) uključivali su procenu kliničke invalidnosti, kognitivne i psihološke testove, snimanja mozga (DTI i fMRI) i imunološke markere.

Šta su pokazali rezultati?

Tretman se pokazao kao bezbedan, bez ozbiljnih komplikacija. Dva pacijenta su imala blagu glavobolju, koja je uspešno rešena običnim analgeticima.

Najvažnije, rezultati su pokazali trajna poboljšanja u kliničkim ishodima, sa značajnim smanjenjem rezultata na Skali proširene procene invalidnosti (EDSS) – što je standardna mera za procenu invalidnosti kod MS – već u prvom mesecu nakon tretmana. Do trećeg meseca, dva pacijenta su nastavila sa smanjenjem EDSS skorova, dok su ostala tri ostala stabilna.

Takođe je zabeleženo poboljšanje u kognitivnim i psihološkim testovima. Analiza funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) ukazala je na značajna poboljšanja u povezivanju delova mozga i kognitivnoj funkciji. Krvne analize su pokazale smanjenje broja B ćelija – imunoloških ćelija koje učestvuju u razvoju multiple skleroze. Uz to, primećeno je smanjenje upalnih proteina i porast antiinflamatornih proteina.

Potencijal matičnih ćelija iz posteljice

Važno je napomenuti da je reč o malom ispitivanju faze 1 sa vrlo ograničenim brojem učesnika, bez kontrolne grupe i sa relativno kratkim periodom praćenja. Iako su rezultati ohrabrujući, potrebno je sprovesti dodatna istraživanja i ispitivanja u većem obimu kako bi se potvrdila efikasnost tretmana. Ipak, ovakve studije ukazuju na snažan potencijal matičnih ćelija iz posteljice, kao i drugih ćelija dobijenih iz tkiva povezanih sa rođenjem, u lečenju bolesti koje se danas još uvek smatraju neizlečivim. Laka dostupnost ovih ćelija može igrati ključnu ulogu u budućem razvoju novih terapija.

Izvor: Cells4Life (https://cells4life.com/2025/05/early-insights-into-placenta-stem-cell-therapy-for-multiple-sclerosis/ )